U toku konkursa za direktora Muzeja savremene umetnosti (MSU) u Beogradu, početkom januara ove godine, odlučio sam da obelodanim predlog o funkcionalnom direktorskom kolektivu, umesto direktora pojedinca. Pre nego što sam to uradio, iz MSU nam je rečeno da kolektivni model aplikacije ne bi bio u skladu sa Zakonom o kulturi i muzejskim Statutom. Iako je ipak bilo pravno moguće da samostalno konkurišem sa Predlogom, pa da naknadno ispred Upravnog odbora MSU i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije predstavim model direktorskog kolektiva, to nisam učinio zbog nekoliko razloga. Prvi razlog je pre svega taj što je Predlog zasnovan na promeni strategije MSU koju nije moguće izvršiti bez saglasnosti Upravnog odbora MSU, koji prema sadašnjem Zakonu o kulturi nameće svoju strategiju. Drugi razlog je bio taj da za tako kratko vreme nisam uspeo da se detaljno usaglasim sa kolegama, tako da nismo stigli da zajedničkim snagama doradimo kolektivnu verziju Predloga. Treći razlog je taj da je konkurs postavljen tako da onemogućava stranim državljanima i kolektivima da se uopšte prijave. Sva tri razloga su uticala na moju odluku da ne konkurišem na konkursu dokle god se ne obezbede pristojni uslovi da se nešto zaista može promeniti.
Naime, Predlog je takav da umesto pojedinca direktora treba da zaživi funkcionalan direktorski kolektiv sa kojim sam imao nameru da konkurišem. Zbog razloga koja sam naveo, postalo je jasno da su namere o kolektivnom vođstvu Muzeja (kakvo na primer ima Kunsthalle Wien koji vode WHW ili na primer Württembergische Kunstverein koji vode u tandemu Hans D. Christ i Iris Dressler, i mnogi drugi primeri u svetu) daleko od pravno-institucionalne logike kojom se po inerciji nose srpske institucije. Predlog koji obelodanjujem još uvek nije u potpunosti razrađen, ali ono što je važno naglasiti ovde je poziv za fundamentalnom promenom orijentacije Muzeja u smislu kolektivne participacije, orijentacije ka muzeju zajednica (community museum) i muzeja kao javnog dobra umesto praznog birokratsko-menadžerskog, elitističkog i etno-nacionalnog pravca koji se do sada pokazao da ne daje zadovoljavajuće rezultate. Pre svega planirao sam mnoštvo organizovanja izgradnje tima i strateških planiranja za zaposlene jer je njihovo aktivno učešće jedini način da se nova orijentacija razume na pravi način i da se ona kvalitetno sprovede.
