Implantacije vs. implementacije – III deo

Drugi deo teksta videti ovde.

 

Štukatura

Pokušaj da se razgovorima nekako izobraze i razmrdaju komfor i konformizam izložbe nije prošao slavno. Zvezda partibrejkinga na razgovoru u vezi rada Borisa Postnikova je bila jedna borbena profesorka sa FMK. Dobivši reč obrušila se žestinom i žustrinom štuke (plivajuće) na vladajućom monotonijom i komforom uspavane paneliste. Moderatorka Jelena Lalatović je pokušala da je prizove feminističkoj solidarnosti, apelovala na neke njene davne tekstove i tamošnje stavove ali profesorka je nastavila da pegla i vergla svima i svakom o svemu i svačemu, sjajno ilustrujuću break-neck kompeticiju različitih frakcija srednjeklasnog kognitarijata. Tu se ona trenutno profesorujuća frakcija oseća očigledno ugrožena bilo kakvim pokušajima ekspertize, edukacije ili kritičkog mišljenja van (privatno-)univerzitetske pridikaonice. U borbi za opstanak i dominaciju na tržištu akademskih znanja-imanja obavila je očekivane ofanzivne operacije: diskvalifikovala je mlađe sagovornike sugerišući da im da u njihovim godinama ni ne mogu imati dovoljno raznoraznog znanja (koja se valjda stiču na njenom kursu), manipulisala i bombardovala skup konfuznim stavovima i podacima podižući mulj kroz koji se više nikakav racionalni argument nije dao nazreti; tvrdila da je tekst neprisutnog kolege glup, ili loš, svejedno. Kao neka turbo babaroga je raspršila nesigurne i nepripremljene organizatore i da ne beše par razložnih komentara samog Postnikova stvarno bi bio veliki blam. Ovako je bio samo transfer blama.

Drugi razgovor koji pominjemo je onaj sa Lidijom Krienzer-Radojević. Predstava o temi koju je obradila sa Anom Podrvršič (pojednostavljeno rečeno: slovenačka omladina kao avangarda neoliberalizacije) u kritičkoj javnosti Srbije je uglavnom bila a u mnogome i ostala uslovljena: ili snobovskim divljenjem virtuoznim antikomunističkim (antitotalitarnim wannabe antisistemskim) nestašlucima i šarenišu kultur-ideološkog repertoara raznih inkarnacija SSO Slovenije kao inkubatora buržoaski shvaćenog civilnog društva; ili četničko-mitingaškim doskočicama i prostaklucima; ili akceleracijom svakojake mržnje, paranoje i ratnohuškačkog iživljavanja na stranicama ugledne Politike – posebno u tada čuvenoj rubrici Odjeci i reagovanja (danas autsorsovane npr. u novine Informer). Krienzer-Radojević je otvorila vrlo razumne i poučne rakurse kritičkog posmatranja date teme, nudeći, kroz ideološku analizu glavnih aktivističkih i teorijskih (a time i klasnih) borbi i tokova u Sloveniji mogućnost refleksije istih tokova i u ovdašnjim političkim akcijama i reakcijama (jer i sve nabrojane predstave su reflektovale pozicije frakcija ovdašnje srednjeklasne publike i kritike) ali, da skratimo, jednostavno nije imala ambicioznije slušaoce i sagovornike u publici. (Ako izuzmemo dužu tiradu šezdesetosmaškog korifeja Dragomira Olujića Oluje, u obliku ponornice reči i smisla, u kojoj postepeno nestaju tokovi teza i njihovih objašnjenja a zatim i proširena objašnjenja tih objašnjenja. Verovatno je da se ovom metodom postepenog iščezavanja narativa Olujić branio u istražnim postupcima, efikasno rasipajući pažnju i uspavljujući reflekse i interesovanje istražitelja, pa mu je vremenom prešlo u naviku?)

Razgovor sa Lidijom Krienzer-Radojević u sklopu izložbe “Gradove smo vam podigli / O protivrečnostima jugoslovenskog socijalizma“, Paviljon Cvijeta Zuzorić, 2018. Foto: Marko Miletić, 2018
Razgovor sa Lidijom Krienzer-Radojević u sklopu izložbe “Gradove smo vam podigli / O protivrečnostima jugoslovenskog socijalizma“, Paviljon Cvijeta Zuzorić, 2018. Foto: Marko Miletić, 2018

(more…)

Ceo članak

Implantacije vs. implementacije – II deo

Prvi deo teksta videti ovde.

 

Izlagački komfori i konformizmi

 

Treba napomenuti da se izložba u tekstu u vodiču predstavlja kao (tako reći) ilustracija knjige-kataloga od nekih 250 strana, čime autori od publike kao da očekuju da ista bude pročitana da bi se shvatila celina teze projekta i poruke izložbe?! Razume se, teme su obimne, raznovrsne i kompleksne, ali ako to sve mora da se pročita, čemu uopšte izložba? Možemo biti zagovarači i pristalice principa slikovnice ali slikovnica ne može imati 20 slika a 200 strana teksta. Podvucimo, ovde ne govorimo o kapacitetu i kvalitetu pojedinačnih radova, tekstova i analiza, kao ni o celini projekta već o samoj izložbi kao mediju projektnih teza ili rezultata.

41963352_244655806392502_3333137051125022720_n
Otvaranje izložbe “Gradove smo vam podigli / O protivrečnostima jugoslovenskog socijalizma“, Paviljon Cvijeta Zuzorić, 2018. Foto: Srđan Veljović, 2018.

(more…)

Ceo članak

Implantacije vs. implementacije – I deo

U očekivanju otvaranja izložbe o “protivrečnostima jugoslovenskog socijalizma“ bilo je opravdanog optimizma i radoznalosti. Kako će jedan već iskusan kustoski, aktivistički i produkcijski tim obuhvatiti i obraditi dobro odabranu i definisanu temu? Svakome ko se bavi i zanima aktuelnom politikom, jasno je da se upravo u protivrečnostima jugoslovenskog socijalizma, kao i u nevoljnosti, nesposobnosti ili prosto zlonamernosti političke i intelektualne elite prilikom njihovog – bilo u ondašnjem ili sadašnjem vremenu – definisanja i tumačenja, krije veliki politički kapital i propagandni resurs anti-socijalističke ere i hegemonije. Relativno velika očekivanja bila su uslovljena kako poverenjem u autorke i autore obavljenih istraživanja i same izložbe, tako i dosta bitnim i produktivnim postignućima kritičke prakse i teorije po ovoj temi, na doduše marginalizovanoj ali diskurzivno stabilnoj i čujnoj levici u gradu, zemlji, regionu (levici – u kolokvijalnom smislu te reči). Sa mesta takvih očekivanja vrši se osvrt na ovaj projekat, dakle sa tačke gledišta potencijala i imperativa koji su stajali pred autorskim timom, namerenim da izabranu tematiku razmatra i prikaže (i) u formatu izložbe, što je, naglasimo, donekle i pionirski pokušaj, vredan svake pažnje i podrške. Uslovi koncipiranja i produkcije ovog projekta su, u smislu njihovog objašnjenja, bilo u katalogu, bilo tokom vođenja kroz izložbu i tribinskog programa, ostali relativno nepoznati (publici). Konkretni produkcioni i tematski okvir projekta (godišnjica izložbe „Pertej“) bio je skoro neprimetan u samoj izložbi zbog čega će i u ovom tekstu biti pretežno i zanemaren. Kao prevashodni kriterijum za sagledavanje i razmatranje rezultata, izdvajamo, u datim kontekstualnim okolnostima, kapacitet projekta da doprinese razvoju kako aktivističke tako i opšte-društvene imaginacije i motivacije za politizaciju i politički rad. Taj kriterijum je primenjen u kritičkim promišljanjima i (u konkretnom slučaju svakako zakasnelim) predlozima i sugestijama, moguće upotrebljivim za eventualni budući rad na ovakvim projektima.

Pogled na izložbu “Gradove smo vam podigli / O protivrečnostima jugoslovenskog socijalizma“ Kontekst kolektiva (Marko Miletić i Vida Knežević), Paviljon Cvijeta Zuzorić, 2018. Izložba se organizuje kao rezultat projekta „Pertej/Beyond/Preko 20 godina”, kojeg u 2017-2018 realizuje Centar za kulturnu dekontaminaciju iz Beograda u partnerstvu sa organizacijom Kosovo Glocal iz Prištine, i u saradnji sa kolektivom Mašina. Foto: Srđan Veljović, 2018.
Pogled na izložbu “Gradove smo vam podigli / O protivrečnostima jugoslovenskog socijalizma“ Kontekst kolektiva (Marko Miletić i Vida Knežević), Paviljon Cvijeta Zuzorić, 2018. Izložba je organizovana kao rezultat projekta „Pertej/Beyond/Preko 20 godina”, koji je u 2017-2018 realizovao Centar za kulturnu dekontaminaciju iz Beograda u partnerstvu sa organizacijom Kosovo Glocal iz Prištine, i u saradnji sa kolektivom Mašina. Foto: Srđan Veljović, 2018.

(more…)

Ceo članak

Podsetnik na istoriju institucionalne kritike u Srbiji (verzija druga)

Institucionalna kritika kao „ispitivanje društvenih ili institucionalnih uslova uokviravanja” podrazumeva epistemološki karakter jer „analizira”, otkriva i izlaže svet umetnosti kao objekat svoje kritike. Institucionalna kritika je specifičan odnos umetnosti i društva u kojem su „strukture i logike sveta umetnosti otkrivene” tako što je preispitivan illusio, Burdijeov termin za kolektivno investiranje i verovanje u čitav vrednosni sistem neke strukture. Polazna tačka institucionalne kritike je potencijal umetnosti da postane javna diskusija o društveno-političkim problemima, koja će stimulisati relacije koje do tada nisu stimulisane kroz (re)artikulaciju sopstvene pozicije. Ona je kanonizovana unajmanje tri istorijska talasa u poslednjih četrdesetak godina, pošto je kreativni subjekat moderne estetike bio zamenjen institucijom, tj. njenim uslovima i parametrima izlaganja, kao temom i objektom dekonstrukcije.

 

Ivana Smiljanić, Uredjivanje (u domaćinstvu i umetnosti), fotografija na papiru, 2012.
Ivana Smiljanić, Uređivanje (u domaćinstvu i umetnosti), fotografija na papiru, 2012.

(more…)

Ceo članak

Zašto Rečnik tehnologije više nije subverzivan?

Rečnikom tehnologije ću se baviti prevashodno iz ugla savremenosti i savremenih manifestacija tehnologije, kao i iz ugla postavke izložbe posvećene muzealizaciji Rečnika tehnologije, koja je u galeriji Pro3or trajala od 16. do 26. januara ove godine. Na izložbi su, između ostalog, bila postavljena dva rečnika: na jednoj strani Rečnik tehnologije a na drugoj odlomak iz mog Rečnika neologizama kontrarevolucije 21. veka (koji je inače samostalan projekat a ovde je u funkciji ilustracije evolucije tehnologije). Smatram da su u oba slučaja u pitanju rečnici dve različite vrste tehnologije i dve različite kontrarevolucije: Rečnik neologizama kontrarevolucije se svojim satiričnim tonom ograđuje od tehnologije koju nastoji da opiše dok je Rečnik tehnologije protokom vremena od mikrorevolucionarnog postao kontrarevolucionaran, uprkos namerama svojih tvoraca. Tehnologiju pak posmatram metaforično, kao manipulisanje raznovrsnih elita kolektivnom svešću pomoću raznolikih tehnika ili sredstava.

Pogled na izložbu "EKFRAZE - Razumeti konačne stvari i posetiti tajna mesta", Galerija savremene umetnosti, Smederevo, jun 2017. na izložbi su predstavljene slike koje prikazuju vizantijske vizuelne konvencije prikazivanja svetlosti uvećano (u konkretnom slučaju na ikonama). Ovakva tipična postmodernistička umetnost je vodeća struja umetnosti u Srbiji. Foto: DeMaterijalizacija umetnosti, 2018.
Pogled na izložbu Milete Prodanovića “EKFRAZE – Razumeti konačne stvari i posetiti tajna mesta”, Galerija savremene umetnosti, Smederevo, jun 2017. Slike na izložbi prikazuju vizantijske vizuelne konvencije prikazivanja svetlosti uvećano (u konkretnom primeru su, po svemu sudeći, u pitanju odore svetaca na ikonama). Ovakav tipičan postmodernistički pristup u umetnosti koji uključuje elemente nacionalne kulture i pravoslavlja danas je vodeća struja umetnosti u Srbiji. Foto: DeMaterijalizacija umetnosti, 2018.

(more…)

Ceo članak

Srećno!

 

Rudari… siđoše u pakao po nepravdu na kojoj se može ogrejati…

Branko Miljković

 

 

Traženje zlata, detalj iz filma "Srećno" Bena Rasela iz 2017. Foto: Milan Rakita, 2018.
Traženje zlata, detalj iz filma “Srećno” Bena Rasela iz 2017. Foto: Milan Rakita, 2018.

Samo dva dana nakon srpske premijere na beogradskom Festivalu autorskog filma, 2. decembra 2017. godine, dokumentarni film Srećno (Good Luck/Kölōku) američkog režisera Bena Rasela (Ben Russell) prikazan je u borskom biskopu „Zvezda“. Za razliku od nestalnog repertoara ovog bioskopa u kojem se godinama unatrag prikazuju filmovi sa digitalnih diskova na portabl video-beamu, u „Zvezdi“ je posle dužeg vremena održana klasična bioskopska projekcija na velikom platnu. Pored nevelike grupe rudara borske „Jame“, ujedno i protagonista filma, te članova njihovih porodica i prijatelja, neformalnoj premijeri prisustvovao je i g. Rasel lično iz poštovanja prema akterima i gradu u kojem je snimio prvi deo svog dugometražnog dokumentarnog filma čija se radnja odvija u pogonu podzemnog rudnika „Jama“ Rudarsko-topioničarskog basena Bor (RTB Bor), dok je radnja drugog dela filma vezana za rudnik zlata „Kiíki Nëígi“ u okrugu Brokopondo na severozapadu Surinama.

(more…)

Ceo članak

Kamen na kamen: Jevanđelja o Petroviću po Petroviću

 

 

Povodom izložbe pod nazivom “Hermetika Rečnika tehnologije i zastarela modernost utopije Jugoslavije (ka po-etici pravilnog heptadekagona kao obrazovnog standarda)”, Kolektiva “Heptadekagon”, u galeriji “Pro3or” (16-26.01. 2018, Beograd). Tekst je izveo u ćiriličnom pismu Dragan Đorđević, u osećanju da snosi deo odgovornosti zbog događanja navedene izložbe.

 

Sam svoj, sebe/se

 

O čemu je ovde reč i o čemu se to ovde zakukuljenim, arhaičnim stilom piše? – O jednoj izložbi, dakako. Ali, istini za volju, daleko se više razglaba o nečemu što očito ne predstavlja nikakav poseban taboo u ovdašnjoj akademskoj zajednici: o tome da naučni radovi iz oblasti humanistike sve češće igraju na kartu memoarske i autobiografske „radosne vesti“. Svako je, naime, postao vlastiti terminus technicus i predmet proučavanja, a recentna naučna produkcija profesora dr Aleksandra Petrovića (Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu) predstavlja istinski role model naznačene naučne „politike“ i etike. Skupljeni na gomilicu, Petrovićevi prilozi nauci oko i povodom sebe samog ne bi trebalo da ponesu nikakav drugi naziv do onaj koji je odabran za ovaj tekst: „Jevanđelja o Petroviću po Petroviću“. U to „sveto pismo“ naučnih skupova treba pribrojati i druge objavljene naučne radove o Petroviću, izvedene rukama beogradskih akademskih sinoptičara, koji pišu to što pišu (o Petroviću) iz Petrovićevih izvora. I sve to je tek papirnati deo višegodišnje autopromotivne kampanje pomenutog univerzitetskog profesora, koji – kao istovremeno i svoj Cigo, i svoj Konj, i svoja valuta transakcije – ne propušta ni najmanju priliku da podseti javnost na avanture iz svojih prohujalih mladićkih dana. A najvažnija je ona koja se odnosi na „ugaoni kamen“ beogradskog „novog talasa“ i beogradske, odnosno srpske postmoderne: na „Rečnik tehnologije“ – projekat koji je razvijan u periodu od 1979-1982. godine. Svoj vrhunac – stradanije na pravdi Boga jedinoga – projekat je doživeo sa brojem 1-2 iz 1982. godine, upravo pod imenom „Rečnik tehnologije“.

 

Pogled na izložbu pod nazivom “Hermetika Rečnika tehnologije i zastarela modernost utopije Jugoslavije (ka po-etici pravilnog heptadekagona kao obrazovnog standarda)” u galeriji “Prozor” u Beogradu januara 2018. Rad galerije sponzorski podržava Rajfajzen banka, a izložbu je organizovao Kolektiv “Heptadekagon”.
Pogled na izložbu pod nazivom Hermetika Rečnika tehnologije i zastarela modernost utopije Jugoslavije (ka po-etici pravilnog heptadekagona kao obrazovnog standarda) u galeriji Pro3or u Beogradu, januara 2018. Rad galerije sponzorski podržava Rajfajzen banka, a izložbu je organizovao Kolektiv Heptadekagon. Foto: DeMaterijalizacija umetnosti, 2018.

(more…)

Ceo članak

Subverzivne umetničke prakse u Makedoniji: vizuelizacija otpora

Istraživanje subverzivnosti u vizuelnim umetnostima bavi se načinima suprotstavljanja postojećem društvenom poretku, odnosno pokušajima da se ostvare promene kroz angažovane forme delovanja. Subverzivne prakse u umetnosti prepliću se sa formama delovanja koje potkopavaju institucionalni poredak sistema. Umetnici kojima su subverzivne prakse svojstvene nastoje da se suprotstave i prekorače ograničenja postojećih društvenih normi i situacija, nastojeći da na taj način iniciraju zahteve za promenom. U tom kontekstu, odnos između umetničkih praksi i politike pretpostavlja da je umetnost, na ovaj ili onaj način, u stanju da pomogne u proširivanju političke akcije i participacije, uz korišćenje sebi svojstvenih načina predstavljanja i praksi, koje za cilj imaju povećanje svesti, stimulaciju ili provokaciju političke akcije. Prema Alanu Ingramu (Alan R. Ingram), „umetničke prakse nisu samo oblik otpora, odbijanja i kritike, nego doprinose političkoj i prostornoj transformaciji“, u kojoj umetnici stupaju u interakciju sa geopolitičkim kontekstom. Oni su uključeni u političke situacije, reaguju na njih i zahtevaju promenu. Dakle, u stanju opozicije, umetnost postaje subverzija postojećeg društvenog poretka, koja potkopava normalno i legitimno u cilju transformacije postojećeg.

Modernizam u Skoplju, izgrađen nakon zemljotresa, Foto: DeMaterijalizacija umetnosti, 2017.
Zgrada glavne Pošte u centru Skoplja. Modernističko zdanje zakriveno reklamama. Foto: DeMaterijalizacija umetnosti, 2017.

(more…)

Ceo članak

DeMaterijalizacija ili kvazidemistifikacija umetnosti?

Naziv članka Milana Rakite “Muzej savremene umetnosti kao represivni aparat države” je primer lapidarnog stila izražavanja. Jednom rečenicom autor na tako decidan i egzemplaran način “raskrinkava” korupcionašku, oportunističku i podaničku ulogu nedavno ponovo otvorenog Muzeja savremene umetnosti, da ostatak članka gotovo nije potrebno čitati. Naime, tekst deluje kao opšte mesto kritike a propo globalnog kapitalizma, vladajućih elita, sistemske korupcije, organizovanog kriminala… i ostalih Sodoma i Gomora na koje je danas “estetski učinkovito i društveno odgovorno” bacati anateme. U takav prokrustovski šablon autor ishitreno uklapa Muzej savremene umetnosti Beograda i to na osnovu reakcije njihovog obezbeđenja, koje je policiji prijavilo umetnike Vladana Jeremića, osnivača Salona Nepotkupljivih i Uroša Jovanovića.

Pomenuti umetnici su na dan otvaranja Muzeja izveli dva odvojena performansa: Jeremić je ispred zgrade posetiocima nudio maske sa likom predsednika i flajere sa slikom sendviča dok je Jovanović pokušao da u Muzej unese uramljenu sliku predsednika, kao satiričan komentar na nedavne izjave zvaničnika koji su preporučili postavljanje slike predsednika u državne institucije, škole i sl. u cilju osnaživanja kulta nacionalnih simbola Srbije (sic!). Uprkos tome što je policija na ovaj način anticipirala (?!) održivi razvoj državne kontrole, privedeni umetnici su pušteni bez optužbi jer država Srbija za sada nema zakon o zaštiti ličnosti predsednika. Rakita pak ovu saradnju obezbeđenja i policije smatra dokazom korumpiranosti Muzeja. Međutim, reakcije na pomenute performanse nisu bile unisone, što dokazuju i javno izrečeni stavovi kustosa koji se razlikuju od stava v.d. direktora (dakle nema konsenzusa, na čijem ukidanju Rakita insistira). Zbog toga incident više svedoči o zatečenosti dela osoblja/obezbeđenja (koja nema opravdanja) nego o nekoj unapred profilisanoj političkoj agendi.

Muzej savremene umetnosti u novom svetlu. Foto: DeMaterijalizacija umetnosti (prema fotografiji Srđana Veljovića, a na zahtev autorke teksta), 2017.
Muzej savremene umetnosti u novom svetlu. Foto: DeMaterijalizacija umetnosti (prema fotografiji Srđana Veljovića, a na zahtev autorke teksta), 2017.

(more…)

Ceo članak

Čiji trg?

Polemika o spomeniku posvećenom Zoranu Đinđiću mahom teče u dva pravca. Jedan se bavi samim izabranim umetničkim rešenjem i u kojoj meri je ono adekvatno, dopadljivo, i da li prenosi jasnu poruku. Drugi razmatra pitanje da li ljudi koji su trenutno na vlasti imaju pravo da ga podižu i da li ih zbog njihovog istorijata u takvom poduhvatu možemo podržati. Međutim, pitanje ko stoji iza podizanja spomenika ne iscrpljuje kontekst u kome on nastaje.

 

IMG-398e6da8686f6176a8a973dddba46041-V
Pogled na Pasarelu koja se gradi od Kalemegdana do Savskog keja cene 1,8 miliona evra. Kao lajtmotiv Pasarele realizuje se još jedna skulptura u javnom prostoru omiljenog “državnog umetnika”, vajara Mrđana Bajića koji u ovom slučaju deli autorstvo sa umetnikom Ričardom Dikonom. Foto: DeMaterijalizacija umetnosti, 2017.

 

(more…)

Ceo članak