Rečnikom tehnologije ću se baviti prevashodno iz ugla savremenosti i savremenih manifestacija tehnologije, kao i iz ugla postavke izložbe posvećene muzealizaciji Rečnika tehnologije, koja je u galeriji Pro3or trajala od 16. do 26. januara ove godine. Na izložbi su, između ostalog, bila postavljena dva rečnika: na jednoj strani Rečnik tehnologije a na drugoj odlomak iz mog Rečnika neologizama kontrarevolucije 21. veka (koji je inače samostalan projekat a ovde je u funkciji ilustracije evolucije tehnologije). Smatram da su u oba slučaja u pitanju rečnici dve različite vrste tehnologije i dve različite kontrarevolucije: Rečnik neologizama kontrarevolucije se svojim satiričnim tonom ograđuje od tehnologije koju nastoji da opiše dok je Rečnik tehnologije protokom vremena od mikrorevolucionarnog postao kontrarevolucionaran, uprkos namerama svojih tvoraca. Tehnologiju pak posmatram metaforično, kao manipulisanje raznovrsnih elita kolektivnom svešću pomoću raznolikih tehnika ili sredstava.

(more…)

Naziv članka Milana Rakite “Muzej savremene umetnosti kao represivni aparat države” je primer lapidarnog stila izražavanja. Jednom rečenicom autor na tako decidan i egzemplaran način “raskrinkava” korupcionašku, oportunističku i podaničku ulogu nedavno ponovo otvorenog Muzeja savremene umetnosti, da ostatak članka gotovo nije potrebno čitati. Naime, tekst deluje kao opšte mesto kritike a propo globalnog kapitalizma, vladajućih elita, sistemske korupcije, organizovanog kriminala… i ostalih Sodoma i Gomora na koje je danas “estetski učinkovito i društveno odgovorno” bacati anateme. U takav prokrustovski šablon autor ishitreno uklapa Muzej savremene umetnosti Beograda i to na osnovu reakcije njihovog obezbeđenja, koje je policiji prijavilo umetnike Vladana Jeremića, osnivača Salona Nepotkupljivih i Uroša Jovanovića.

Pomenuti umetnici su na dan otvaranja Muzeja izveli dva odvojena performansa: Jeremić je ispred zgrade posetiocima nudio maske sa likom predsednika i flajere sa slikom sendviča dok je Jovanović pokušao da u Muzej unese uramljenu sliku predsednika, kao satiričan komentar na nedavne izjave zvaničnika koji su preporučili postavljanje slike predsednika u državne institucije, škole i sl. u cilju osnaživanja kulta nacionalnih simbola Srbije (sic!). Uprkos tome što je policija na ovaj način anticipirala (?!) održivi razvoj državne kontrole, privedeni umetnici su pušteni bez optužbi jer država Srbija za sada nema zakon o zaštiti ličnosti predsednika. Rakita pak ovu saradnju obezbeđenja i policije smatra dokazom korumpiranosti Muzeja. Međutim, reakcije na pomenute performanse nisu bile unisone, što dokazuju i javno izrečeni stavovi kustosa koji se razlikuju od stava v.d. direktora (dakle nema konsenzusa, na čijem ukidanju Rakita insistira). Zbog toga incident više svedoči o zatečenosti dela osoblja/obezbeđenja (koja nema opravdanja) nego o nekoj unapred profilisanoj političkoj agendi.

(more…)