Ovaj tekst se bavi umetničkim projektom grupe Irwin započetim 1991. godine pod nazivom NSK država u vremenu, koji se sastojao u mogućnosti kupovine pasoša ove “izmišljene” države. Detalj koji mene ovde pre svega zanima jesu Nigerijci, koji su u jednoj fazi projekta postali masovni kupci tih pasoša. Šta je u pozadini: “NSK Država u vremenu, zemlja bez teritorije i naroda, izdaje građanima prividno autentičan pasoš, štampan u štampariji koja je izradila prve slovenačke pasoše. Prijavljeno je da je tokom rata u Bosni i Hercegovini određeni broj osoba sa pasošem NSK uspeo preći međunarodnu granicu – jer oni nisu imali službene isprave svoje međunarodne (još) nepriznate države kojima bi bili u stanju to učiniti.”. Ovo svakako govori u prilog profesionalnosti štampanog proizvoda: on nastupa, deluje i izgleda kao pravi službeni dokument i toliko je stvaran da je Ministarstvo spoljnih poslova Slovenije moralo objaviti na svojim internet stranicama da to nisu službeni dokumenti zemlje i da nisu u upotrebi u Republici Sloveniji. Međutim, ovde nisam zainteresovan za konkretne primere uspešnih korišćenja pasoša fiktivnih zemalja, već ću se fokusirati na mnoštvo zahteva građana Nigerije, iz razloga što sam zainteresovan pre svega za odnos Irwin/ Nigerijci i moguće posledice tog odnosa. Naime, šta tačno generiše ovaj odnos/ susret?
