Ovaj tekst je nastao zbog moga prestanka rada za dnevni list “Danas”. Njime želim da ukažem na sveprisutan oblik represije. Reč je o ekonomskoj represiji, koja se zataškava i često se prikazuje kao nepostojeća od strane onih čije je geslo: “Sloboda za nas, za vas ropstvo”. Umetnici se danas nalaze pod ekonomskom represijom, a cenzura se upravo kroz nju i sprovodi. Umetnici danas prave “besplatnu umetnost”, naterani su da pišu, stvaraju i pevaju bez ikakve nadoknade. Ovaj tekst je pobuna protiv represije i besplatnog umetničkog rada. Dnevni list “Danas” nije želeo da objavi ovaj tekst iako im je bilo ponuđeno da ga prvi objave.
Poštovani gospodine Petroviću, obraćam vam se kao glavnom uredniku dnevnog lista “Danas” u kojem sam sarađivao kao kolumnista 15 godina. Želim da izrazim žaljenje da već osam godina ne dobijam honorar za tekstove koji su izlazili svakog vikenda (oko 800 nedelja) i koji nisu bili baš nezapaženi jer su zastupali anticivilizacijske stavove, ekološke poglede i kritičke aspekte prema Opstanku planete. Očito nekom (verovatno Dušku Mitroviću) moji tekstovi nisu bili relevantni i politički “teški” da bih i ja mogao da dobijem koji dinar. Svrstan sam u kategoriju saradnika koji bi trebalo da pišu besplatno, ali mi to nije nikada jasno ukazano. Zaživeo bih slepilo da u svemu ovome ne vidim oblike ekonomske represije.
U trenutku kad “Porodica bistrih potoka” obeležava četrdeset godina postojanja i simbolizuje tačku optimizma i nade, mislim, nedostojno je da od svoje-naše redakcije, osetim vrstu progonjenosti i marginalizovanja, sličnu onoj iz političke i ideološke ujdurme.
U svakom slučaju, moj slučaj kaziva da su na sceni nove cenzure i udaljavanja individualne misli i odgovornih intelektualca. Ja ne pristajem na takvu vrstu slobode!?
Nažalost demokratija postaje vladavina, bez diktatora, jednog čoveka. Savremeno doba počelo je da guši sveprisutnu misao o humanosti, plemenitijim mogućnostima i angažovanim gestovima. Kao da je svima potrebna umrtvljenost i diskreditacija solidarnosti… Ne verujem da se jedino tako može opstati i obogatiti, tako što se otima od siromašnih.
U razgovoru sa mojim direktnim urednikom, Zdravkom Huberom, obojica smo konstatovali da nijednog trenutka nisam bio nekorektan kao saradnik i da tekstovi koji su percepcijskog karaktera, a ne novinarskog, imaju nezavisnost.
Nikada nisam pripadao ni jednoj partiji, niti opoziciji ni poziciji, čitav svoj život posvetio sam kosmopolitskom osećanju: Svet i moj dom! Nisam se osećao inferiorno jer sam posmatrao stvarnost iz šume, iz tišine i mira u oku. Naprotiv, mislim da je našoj realnosti potrebno izvlačenje iz mulja u kojem smo se dobro zaglibili – a, to je: Nečovečnost!
Zbog tih razloga, protestno napuštam “Danas”. Jer sam, ujedno, i oteran. I najvažniji razlog zašto pišem ovaj tekst jesu moji čitaoci i odgovornost prema njima.
