Posetioci Dokumente u „borosanama“

Dokumenta (documenta) je i dalje jedna od najvećih, najzahtevnijih i najskupljih svetskih izložbi savremene umetnosti. Tome u prilog govori i činjenica da je prethodno izdanje ove izložbe zabeležilo znatno veći broj posetilaca nego bilo koji Venecijanski bijenale. Četrnaesta po redu, Dokumenta je otvorena u dva grada, prvo u Atini, početkom aprila, potom u Kaselu, juna ove godine. U oba navrata, ukazala mi se prilika da prisustvujem pretpremijerama i otvaranjima, da vidim veći deo izloženih radova i pogledam niz performansa koji su premijerno izvedeni.

Lala Meredith-Vula, "Krvavo sećanje", foto-instalacija, 1990, snimak sa izložbe u Nacionalnom muzeju za savremenu umetnost na Dokumenti 14 u Atini, 2017 (rad je instaliran na više mesta u okviru Dokumente 14.) . Fotografije nastale 1990 na Kosovu prikazuju proces pomirenja kosovskih Albanaca u vezi sa krvnom osvetom. S obzirom da ovaj rad, u neku ruku, zauzima centralno mesto atinskog izdanja Dokumente 14, moglo bi se reći da se pojavljuje kao jedan od delegata politike “pomirenja”. Ovde se pre svega misli, u prenesenom značenju na odnos EU (Nemačke) i Grčke nakon krize. Foto: DeMaterijalizacija umetnosti, 2017.
Lala Meredith-Vula, “Krvavo sećanje”, foto-instalacija, 1990, snimak sa izložbe u Nacionalnom muzeju za savremenu umetnost na Dokumenti 14 u Atini, 2017. (rad je instaliran na više mesta u okviru Dokumente 14). Fotografije nastale 1990. godine na Kosovu prikazuju proces pomirenja kosovskih Albanaca u vezi sa lokalnim problemom krvne osvete. S obzirom na to da ovaj rad, u neku ruku, zauzima centralno mesto atinskog izdanja Dokumente 14, moglo bi se reći da se pojavljuje kao jedan od delegata politike “pomirenja”.
Foto: DeMaterijalizacija umetnosti, 2017.

(more…)

Ceo članak

Deca hiperrealizma (II deo)

Prvi deo teksta možete pročitati ovde

 

Helnvajn i (post)nacizam

 

Druga problemska ravan tiče se tema koje odlikuju Helnvajnove figuracije i koje već duže vreme funkcionišu u aktuelnom diskursu srpskog društva. Kao što je opšte poznato, austrijska i nemačka istorija su tragično povezane sa jugoslovenskom. Nacizam i Drugi svetski rat doneli su velika stradanja jugoslovenskim narodima, tako da su, u izvesnom smislu, ove teme nezaobilazne i uvek iznova aktuelne u lokalnom kulturnom i umetničkom miljeu.

Dragana Kitanović, januar 2016.
Selfi Dragane Kitanović sa izložbe “Između nevinosti i zla”, Legat Čolaković, januar 2016. Ustupljeno ljubaznošću autorke.

 

U najavi za izložbu „Između nevinosti i zla“, stajalo je da je prethodna Helnvajnova izložba u Muzeju Albertina u Beču bila jedna od najposećenjih u istoriji toga muzeja, a na Helnvajnovom sajtu stoji da je publiku dovela gotovo do suza. To svakako zvuči kao izdašna reklama, a Helnvajnova opsesivnost u gomilanju pres-klipinga na njegovom vebsajtu potvrđuje da su PR i reakcije medija na njegove izložbe nerazdvojni deo njegovog nastupa. Stoga ne čudi da je većem delu javnosti u Austriji i Nemačkoj ovaj autor poznat iz oblasti dizajna, kreativnih industrija, medija i preduzetništva. Pornografsko izlaganje njegove teme – najčešće nasilje nad pojedincem, koje na njegovim slikama cilja na efekat šoka – donelo mu je popularnost kao dizajneru omota za ploče i naslovne strane tabloida. U nekoliko navrata, Helnvajn svoju metodu primenjuje i na istorijsku temu nacističkih zločina. Ovde treba naglasiti da problematizacija fašističkog nasleđa u Austriji predstavlja konstantu u savremenoj levoj umetničkoj praksi, kao opozicija zvaničnom državnom narativu Austrije, koja se u njemu smatrala ili se još uvek smatra „prvom žrtvom Hitlera“. Kao reakcija onih emancipatornih umetnika i aktivista na javno poricanje političke odgovornosti za učešće u nacističkom projektu, u središtu tih umetničkih praksi se ne nalaze pojedinci – žrtve nacističkog nasilja, kao kod Helnvajna – nego se imaju u vidu društveni odnosi koji i danas reprodukuju fašističku ideološku matricu. U odnosu na nacističku prošlost, radikalna leva pozicija posmatra austrijsku državu kroz pojam postnacizma, koji sugeriše da ona stoji u pravnom kontinuitetu s Trećim rajhom, kao njegova direktna naslednica. Prakse ovih umetnika i aktivista naglašavaju činjenicu o nikada sprovedenoj denacifikaciji Austrije (koja je zapravo samo delimično sprovedena i u Zapadnoj Nemačkoj), koja time podvlači kontinuitet nacionalsocijalizma, odgovornog za najveće monstruoznosti XX veka, sa savremenom austrijskom vlašću.

 

(more…)

Ceo članak

Deca hiperrealizma (I deo)

 

 

Izložba „Između nevinosti i zla“, umetnika Gotfrida Helnvajna (Gottfried Helnwein), nedavno organizovana u dva prostora Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (MSUB) – u Salonu Muzeja i Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića – zabeležila je neuobičajeno dobru posetu. Kako je izložba odmicala, interesovanje je sve više raslo, publika je nezaustavljivo pristizala, tako da su organizovana brojna javna vođenja i radionice za omladinu.  Kako su promoteri izložbe naveli, Gotfrid Helnvajn je austrijsko-irski slikar i naprosto „svetska zvezda“. On „slika decu na uznemirujući način, ali i u njihovoj neprikosnovenoj lepoti, predstavljajući ih istovremeno kao simbole nevinosti i zla.“ Prema njima, ovaj autor se bavi „kritikom društveno-političke situacije, zločina počinjenih tokom Drugog svetskog rata, nacizma i Holokausta, neretko ih povezujući s motivima kao što su nasilje nad decom, dečje nasilje i pedofilija.“

 

20160116_124300
Detalj slike Gotfrida Helnvajna, Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, januar 2016. Foto: DeMaterijalizacija umetnosti

(more…)

Ceo članak

Umetnici između estetizacije borbe i sindikalnog udruživanja

 

Protesti koji su se odigrali 22. juna 2013. godine u Beogradu i u drugim manjim gradovima širom Srbije, bili su najveći protesti umetnika i radnika u kulturi poslednjih decenija. Na beogradskom Trgu Republike je protestovalo oko 800 ljudi, mahom zaposlenih radnika i radnica u javnim institucijama kulture ali i iz organizacija civilnog društva. Iako ogroman broj radnika i radnica u kulturi živi i radi u teškim uslovima, tokom medijske kampanje uoči protesta se izbegavalo potenciranje ključnih materijalnih problema, kao što su neplaćeni socijalni doprinosi, prekarna pozicija radnika u kulturi i neadekvatna raspodela javnih sredstava.

vladanrena4
Protest umetnika i radnika u kulturi, jun 2013, Beograd. Foto: Rena Rädle

 

Deklarativni razlog za protest je bio srozavanje budžeta za kulturu na 0,62% ukupnog godišnjeg budžeta Republike Srbije i preusmeravanje većine sredstava ka projektima SPC, te takozvanim “patriotskim” manifestacijama. Uprkos tome, medijska strategija organizacionog odbora protesta je potencirala da je glavni cilj protesta bila borba protiv degradacije kulture i “propadanja moralnih vrednosti društva” koje bi, po njima, svaka evropska nacija morala da sačuva. Predstavnici nezavisnih organizacija su tako svoje nezadovoljstvo usmerili ka zahtevu za departizaciju državnih institucija kulture, iako je deo kulturne produkcije već uveliko preliven u privatni sektor (kreativnih industrija) kojim opet, direktno ili indirektno, upravljaju pojedinci iz partijskih struktura na vlasti.

Kontradikcije i nastala konfuzija oko pomenutog protesta, provociraju niz pitanja vezanih za problematiku udruživanja umetnika i radnika u kulturi kao i organizacionih tela koja ih reprezentuju. Pre svega, na koji je način danas moguće uspešno organizovati umetnike i radnike u kulturi imajući u vidu njihov položaj i funkciju u procesu proizvodnje? Kako iz ove pozicije ojačati borbu za radnička prava i za proizvodnju kulture u kontekstu javnog dobra? Kako se postaviti prema kultur-menadžerima koji su uključeni u kreativnu industriju i koji intenzivno guraju procese džentrifikacije i privatizacije grada, kao na primer u slučaju projekata oko Savamale u Beogradu?

(more…)

Ceo članak