Muze(n)ologija. Muzeji u mreži kreativnih industrija (II deo)

 

(prethodni deo teksta videti ovde)

 

Brendiranje avangardom

 

Muzej Macura je koncipiran tako da odiše formalno-simboličkom privrženošću (neo)avangardi. Ona se ispoljava u čitavom nizu primera: u obliku zgrade inspirisanim Kniferovim Meandrom, u amblemskom motivu krsta na krovu malog betonskog objekta koji je posvećen Maljeviču, ali i u mnoštvu detalja kao što su naziv ulice tj. adresa (Zenit 1), ime vlasnikovog psa (Zenit) ili pisoari koji vrše funkciju ready made saksija u muzejskom vrtu.

 

"Dišanovske saksije" u vrtu Muzeja Macura foto: DeMaterijalizacija umetnosti
“Dišanovske saksije” u vrtu Muzeja Macura
foto: DeMaterijalizacija umetnosti

Ovaj paket ‘”avangardne simbolike” kodirane “na prvu loptu” sadrži značajan advertajzing potencijal u razvoju prepoznatljivosti ovog muzeja i brendiranju njegove ponude.

Većini događaja, a posebno događaju otvaranja sezone u maju, prisustvuje veliki broj ljudi iz “sveta umetnosti”, kreativnih industrija i preduzetništva, kao i kulturne elite uz uobičajeni propratni banket, kada se u ležernoj atmosferi “porodičnog piknika” u svojevrsnoj “vili rustika” na obali Dunava konzumiraju art, “narodna kuhinja”, sir, vino i moritz sladoled. (more…)

Ceo članak

Muze(n)ologija. Muzeji u mreži kreativnih industrija (I deo)

 

Namera ovog teksta je da sagleda pojavu, mesto i ulogu pojedinih privatnih muzeja u kontekstu aktuelnih društveno političkih procesa u Srbiji, s obzirom da se njihova važnost kao subjekata kulture tokom poslednje decenije povećava. Muzej Macura, osnovan 2008. godine u Novim Banovcima, predstavlja ilustrativni primer rastuće tendencije osnivanja privatnih muzeja koji na indikativan način re-konstituišu odnos privatnog i javnog. Ovaj muzej je posebno zanimljiv i zbog težnje da skladišti dela avangardne/neoavangardne umetnosti – onih praksi kojima je imanentno napuštanje čisto estetskog u cilju “proricanja estetskog društva”. Iako je pitanje institucionalizovanja avangrade već opšte mesto kritike, treba naglasiti da fetišizacija i komodifikacija avangardne umetnosti predstavljaju direktno poricanje ovakvih tendencija, pa se i sam pojam muzej avangardne umetnosti može shvatiti kao svojevrsni contradictio in adjecto.

Muzej Macura je, uz obaveznu najavu posete, otvoren za javnost u periodu od maja do oktobra i samo je deo šireg kompleksa smeštenog na obali Dunava, odnedavno dopunjenog prostorom Magacin Macura koji se nalazi par kilometara uzvodno, u Starim Banovcima. Vlasnik muzeja je art diler Vladimir Macura koji jedan deo godine u svom muzeju i stanuje. Pored “stalne postavke” koju čine artefakti iz privatne kolekcije Macura, umetnički predmeti i razna originalna dokumentacija (mnoge i sam Macura koristi kao svakodnevne upotrebne predmete) mesto je predviđeno i za održavanje niza drugih aktivnosti, počevši od modnih revija i dizajnerskih događaja, preko pesničkih večeri, koncerata, izložbi, performansa, do raznih drugih formi umetnosti. Pored depoa, tu su i stambeno poslovni prostor, kafe bar sa prodajnim pultom, veliki vrt sa nizom skulptura, obogaćen grožđem, bršljanom, lavandom i drugim biljem a kao kuriozitet i bitan deo “zbirke”, ističe se voćnjak sa 48 retkih sorti jabuka.

 

Muzej Macura, Novi Banovci foto:DeMaterijalizacija umetnosti
Muzej Macura, Novi Banovci
foto: DeMaterijalizacija umetnosti

(more…)

Ceo članak

Umetnost kao gift shop

Tokom poslednje nedelje 2014. godine mogla se uočiti pojačana dinamika sličnih aktivnosti na srpskoj umetničkoj sceni  –  realizovan je veliki broj izložbi i događaja povodom novogodišnjih praznika uz pripadajuću pretprazničnu atmosferu druženja, kupovine i poklanjanja. Evo najistaknutijih:

U galeriji New Moment održana je humanitarna lutrija-tombola u organizaciji magazina za savremenu umetnost i vizuelnu kulturu Supervizuelna i marketinške agencije New Moment New Ideas Company. Prema navodima organizatora, namera ove akcije je bila da uz igru, zabavu i druženje učesnici art tombole postanu vlasnici publikacija i dela savremene umetnosti kao dragocenog novogodišnjeg poklona. Preko trideset umetnika/ca je doniralo svoje radove, dok je događaj svojim donacijama pomognut od strane gotovo svih važnijih institucija i privatnih galerija/fondacija/izdavačkih kuća koje se bave savremenom umetnošću u zemlji, uključujući tu i Kulturni centar Beograda, te Muzej savremene umetnosti u Beogradu. Događaj je koncipiran tako što je publika pozivana da kupi tikete za tombolu u iznosu od 300 dinara i time učestvuje u izvlačenju nagrada (slika, crteža i skulptura), ali je ponuda pored umetničkih objekata, kasnije proširena tako da su kao nagrade dodeljivane i publikacije iz oblasti savremene umetnosti, te i jedna večera za dvoje. Za animaciju publike i dobar provod bile su zadužene promoterke koje su u duhu praznične atmosfere na glavama nosile crvene rogove irvasa i grupa Ti i Dojo koja je nakon dodele nagrada održala muzički koncert.

Supervizuelna art tombola, izvlačenje dobitnika. Foto: DeMaterijalizacija tim
Supervizuelna art tombola, izvlačenje dobitnika. Foto: DeMaterijalizacija tim

Udruženje Kulturforum ODKR je u Galeriji Fondacije Kosare Bokšan i Petra Omčikusa organizovalo prodajnu izložbu malog formata na temu čestitki, poklona i ukrasa u kojoj učestvuje oko pedeset autora  najnovije generacije. U najavi za ovu prodajnu izložbu izraženo je i shvatanje uloge umetnosti u društvu, a to je “doprinos kultivisanja svakodnevne životne prakse” i “eksponiranje umetničkog stvaralaštva u svakodnevno iskustvo društvenog života – u ovom slučaju novogodišnjeg slavlja.” U konkretnom slučaju izložba želi da pokaže da “razmena poklona može da se učini i takvom da ima neke veze sa kulturom, odnosno kulturom i umetnošću.” Realizovana je uz pomoć pomenute fondacije (za koju je prostor Petar Omčikus obezbedio sopstvenim sredstvima) i par sponzora iz preduzetničke sfere (Kabinet Bewery, Gnezdo Organic) čiji je izbor, po rečima autora, bio konceptualan –”odgovaraju konceptu kultivisane svakodnevne prakse”. (more…)

Ceo članak