“Pitanje nije praviti politične filmove, već praviti filmove politično” – Žan-Lik Godar

Umetnost nije politična zbog svojih poruka ili načina na koji nešto predstavlja. Po Ransijeru, umetnost je politična jer baš kao i politika učestvuje u podeli čulnog – (re)distribuciji vremena i prostora, mesta i identiteta, po načinu na koji nešto čini (ne)vidljivim, po mogućnosti da razlikuje govor od šuma. Umetnost jeste politika.

Šta bi onda bila politika umetnosti? I kada govorimo o umetnosti kao umetnosti tj. o umetnosti kao instituciji ili umetnosti unutar institucije, ali i kada govorimo o umetnosti kao životu tj. umetnosti kao kreativnom procesu/veštini upošljenoj ili upotrebljenoj u javnom prostoru i izvan institucionalnih socio-ekonomskih ograničenja; potencijal za (društvenu) emancipaciju leži u procedurama umetnosti a ne u njenoj saržini ili formi. (more…)