Humanizam mora biti proteran

Ovaj tekst je nastao zbog moga prestanka rada za dnevni list “Danas”. Njime želim da ukažem na sveprisutan oblik represije. Reč je o ekonomskoj represiji, koja se zataškava i često se prikazuje kao nepostojeća od strane onih čije je geslo: “Sloboda za nas, za vas ropstvo”. Umetnici se danas nalaze pod ekonomskom represijom, a cenzura se upravo kroz nju i sprovodi. Umetnici danas prave “besplatnu umetnost”, naterani su da pišu, stvaraju i pevaju bez ikakve nadoknade. Ovaj tekst je pobuna protiv represije i besplatnog umetničkog rada. Dnevni list “Danas” nije želeo da objavi ovaj tekst iako im je bilo ponuđeno da ga prvi objave.

bosko-pruga-dema
Božidar Mandić na prvoj strani monografije “NATRAG Božidar Mandić i Porodica bistrih potoka (1969-2015)” (detalj), MSUV, autor monografije Nebojša Milenković, 2015. Nekada beg u prirodu i distanca od svih savremenih oblika života i upravljanja društvom, a danas u ugovornoj obavezi sa privatnim medijskim glasilom. Foto: DeMaterijalizacija umetnosti, 2017.

 

Poštovani gospodine Petroviću, obraćam vam se kao glavnom uredniku dnevnog lista “Danas” u kojem sam sarađivao kao kolumnista 15 godina. Želim da izrazim žaljenje da već osam godina ne dobijam honorar za tekstove koji su izlazili svakog vikenda (oko 800 nedelja) i koji nisu bili baš nezapaženi jer su zastupali anticivilizacijske stavove, ekološke poglede i kritičke aspekte prema Opstanku planete. Očito nekom (verovatno Dušku Mitroviću) moji tekstovi nisu bili relevantni i politički “teški” da bih i ja mogao da dobijem koji dinar. Svrstan sam u kategoriju saradnika koji bi trebalo da pišu besplatno, ali mi to nije nikada jasno ukazano. Zaživeo bih slepilo da u svemu ovome ne vidim oblike ekonomske represije.

 

U trenutku kad “Porodica bistrih potoka” obeležava četrdeset godina postojanja i simbolizuje tačku optimizma i nade, mislim, nedostojno je da od svoje-naše redakcije, osetim vrstu progonjenosti i marginalizovanja, sličnu onoj iz političke i ideološke ujdurme.

 

U svakom slučaju, moj slučaj kaziva da su na sceni nove cenzure i udaljavanja individualne misli i odgovornih intelektualca. Ja ne pristajem na takvu vrstu slobode!?

 

sasa-stojanovic-alijev-danas
Performans “Danas” Saše Stojanovića iz 2011. godine. Akcija je izvedena nekoliko dana nakon podizanja spomenika azerbejdžanskom presedniku Hajdaru Alijevu u beogradskom parku Tašmajdan. Performans je podrazumevao čin cepanja dnevne novine “Danas” (broja koji je izašao na dan otkrivanja spomenika Alijevu i u kome se nalazio donirani suplement o Azerbejdžanu). Povodom performansa umetnik je rekao: “Performans “Danas” je izveden jer je nekada kritičko glasilo postalo oglasna tabla radi dekoracije događaja devastiranja Tašmajdanskog parka i promocije dugogodišnjeg službenika KGB-a. Iz zabrinutosti, kao prijatelj i čitalac, osećao sam potrebu da ovo uradim.” Foto: Vladan Jeremić, 2011.

 

Nažalost demokratija postaje vladavina, bez diktatora, jednog čoveka. Savremeno doba počelo je da guši sveprisutnu misao o humanosti, plemenitijim mogućnostima i angažovanim gestovima. Kao da je svima potrebna umrtvljenost i diskreditacija solidarnosti… Ne verujem da se jedino tako može opstati i obogatiti, tako što se otima od siromašnih.

 

U razgovoru sa mojim direktnim urednikom, Zdravkom Huberom, obojica smo konstatovali da nijednog trenutka nisam bio nekorektan kao saradnik i da tekstovi koji su percepcijskog karaktera, a ne novinarskog, imaju nezavisnost.
Nikada nisam pripadao ni jednoj partiji, niti opoziciji ni poziciji, čitav svoj život posvetio sam kosmopolitskom osećanju: Svet i moj dom! Nisam se osećao inferiorno jer sam posmatrao stvarnost iz šume, iz tišine i mira u oku. Naprotiv, mislim da je našoj realnosti potrebno izvlačenje iz mulja u kojem smo se dobro zaglibili – a, to je: Nečovečnost!

 

Zbog tih razloga, protestno napuštam “Danas”. Jer sam, ujedno, i oteran. I najvažniji razlog zašto pišem ovaj tekst jesu moji čitaoci i odgovornost prema njima.